Odgovori uz citatDanas, prečnik ploča ide u rasponu od 1 ” (2.54cm) do 3.5” (8.9cm) . Stariji diskovi mogu biti i veći. Prednost novih manjih ploča ogledava se u tome da smanjuju troškove proizvodnje i grejanje, ali se traži veća preciznost i kvalitet elektronskih delova.
Obično postoji fini premaz preko ploča koji služi za njihovu zaštitu.
Nove tehnologije, razmak između ploča i površine, poboljšanja u kodiranju, kao i dalji napredak u proizvodnji diskova, sve to utiče na povećanje kapaciteta hard diskova.
One se vrte na 5400, 7200, a sada i na 10000RPM (RPM – Rotation Per Minute – srp. Obrtaja Po Minuti) za IDE diskove. Noviji SCSI diskovi se vrte na 10000 i 15000RPM. Ove ploče su proizvede sa visokim nivoom tolerancije, a na slici primećujete koliko su ispolirane... Kako bi se povećao kapacitet hard diskova, većina njih se sastoji od više ploča (eng. platter).
Interesantno je to da ploča može da dostigne brzinu rotacije od 270km/h pri glavi hard diska.
Evo ideje kako da iskoristite pokvareni hard disk
Magnetic Heads (srp. Magnetne glave)
Glave koje služe za upis i čitanje podataka pokreću se veoma brzo tik iznad površine ploča (odstojanje se meri u hiljaditim delovima milimetra). Vazdušni “ jastuk ”, koji nastaje unutra kada se ploče okreću, razlog je zašto glave, koje idu preko površine, ne mogu da dotaknu površinu ploča. Dodirivanje glava i površine ploča je krajnje nepoželjno, jer može doći do oštećenja ploča i neupotrebljivosti hard diska. Pošto ugasimo kompjuter, i glave i ploče se automatski postavljaju u položaj u kojima su zaštićene od drugih oštećenja. Pored toga što brzina upisa i čitanja zavisi od njih, isto tako imaju veliki uticaj pri povećanju kapaciteta diska. Same glave su postavljene na dodatnu pokretačku ruku (eng. actuator arm).
Actuator arm (srp. pokretačka ruka) je ruka koja se pokreće na kojoj se nalaze sve glave, tako da se podaci uvek iščitavaju pomoću jedne glave i jedne površine u trenutku. Da bi svaka glava mogla zasebno da se pomera bilo bi potrebno da imamo više ruku i elektronike.
Ona je izuzeztno lagana i brza, od ivice do ivice može da se pomeri čak 50 puta u sekundi!
Pricnip na kome su glave bazirane je njihova mogućnost čitanja, pisanja i brisanja podataka.
• Ferrite Heads – koristile su ih prve vrste diskova koji su imali kapacitet do 40MB.
• TFI – ThinFilm Inducitve Heads – diskovi sa veličinom od 100 do 1000MB
• AMR – Anisotropic Magneto Resistive Heads – diskovi od 1GB do 20GB u veličini
• GMH – Giant Magneto Resistive Heads – diskovi veci od 20GB
Princip na kome se upisuju podaci na hard disk zasniva se na istom principu na kojem rade i kasetofoni, odnosno kasete. Upis se vrši tako što elektromagnet primenjuje magnetni fluks na oksid na ploči. Oksid “ pamti ” za stalno fluks koji je na njemu izvršen. Informacije na hard disku čuvaju se u ekstremno malim magnetnim domenima. Tako mala veličina je omogućena veoma visokom preciznošću ploče i glave.
Servo
Mehanizam koji zadužen za pokretanje magnetnih glava preko diska. On pomera pokretačke ruke (eng. actuator arm) preko celih površina ploča.
• Voice Coil ( srp. Glasovni kalem (?))
Koristi snagu električne struje da napravi različita magnetna polja i u skladu sa njihovim veličinama pomera se do prave staze (eng. track). Njegove prednosti se ogledaju u visokoj preciznosti i automatskom parkiranju glava pri isključenju kompjutera (za ovu svrhu postoji povratni mehanizam sa oprugom). Servo sa Voice Coil se dalje deli na namenski (eng.dedicated) i umetnut (eng. embedded).
• Dedicated Servo (srp. Namenski servo) - jedan deo na ploči je rezervisan za servo-informacije koji određuje položaj glava (taj deo služi samo za servo-informacije). Prednosti: trenutna detekcija položaja glava. Mane: gubitak površine ploča.
• Embedded Servo (srp. Umetnut servo) – informacije o mogućem položaju glava snima se pre svakog sektora. Najčešće korišćeno rešenje, veoma brza detekcija položaja glava.
Casing (BH. kućište)
Hermetički zatvoreno kućište čuva od ulaska prašine. Najsitnija čestica prašine znači da može doći do kontakta sa glavom i verovatnog oštećenja hard diska i podataka (čestica prašine je veća od razmaka između glava i površine ploča). Na hard disku postoji otvor koji služi za izjednačavanje pritiska između spoljašnosti i unutrašnjosti. Taj otvor zaštićen je filterom kroz koji čestice prašine ne mogu da prođu.
Čuvanje podataka
Podaci se čivaju na površini ploče u sektorima (eng. sectors) i stazama (eng. tracks). Na ilustraciji su crvenom bojom obelezen izgled staza, a plavom izgled sektora.
Sektor sadrži nepromenljiv broj bajtova (npr. 256 ili 512). Sektori su često grupisani u klastere (eng. cluster), ili na nivou samog diska ili na nivou operativnog sistema.
Pojmovi
Format (BH.formatiranje) – Pripremiti medij za skladištenje, obično hard disk, za čitanje i pisanje. Kada formatirate disk, operativni sistem briše sve čuvane informacije na disku, testira disk da proveri da su svi sektori pouzdani i da se mogu koristiti, označava loše (pokvarene, koji se ne mogu koristiti) sektore i stvara male interne adresne tabele koje kasnije koristi da bi pronašao informacije. Svaki disk se mora formatirati pre upotrebe.
Napomena – Reformatiranje (ili preformatiranje) hard diska ne briše sve podatke sa njega, samo adresne tablice.
U slučaju da vam se desi tako nešto, slučajno, nema razloga za panikom. Na Internetu se može naći dosta programa koji su u stanju da povrate podatke, npr. GetDataBack ili EasyRecovery . Takođe možete odneti hard disk kod nekog ko se razume bolje od vas ili ako je kvar teži (npr. hard disk vam je ispao) postoje ljudi koji se bave povraćajem podataka i sa oštećenih hard diskova.
Gore navedena vrsta formatiranja naziva se high-level format (srp. formatiranje visokog nivoa) , i taj način formatiranja najviše korisnika koristi.
Postoji još jedna vrsta formatiranja koja se naziva low-level format , ona podešava određene aspekte diska, kao što je faktor prošaravanja. Low-level format takođe određuje koji tip disk kontrolera može da pristupi disku (npr. RLM ili MFM).
Skoro svim hard diskovima koje kupite već je urađen low-level format, tako da, sa vaše strane, nema potrebe za takvom vrstom formatiranja, osim ako ne želite da izmenite parametre diska ili da promenite vrstu kontrolera koja može da mu pristupi. Low-level format briše sve podatke sa diska.
Partition ( BH. particija ) – Deo glavne memorije ili medija za skladištenje podataka koje je rezervisano za određenu aplikaciju.
Partition ( BH. particionisanje ) – Podeliti memoriju ili medij za skladištenje podataka u izolovane sekcije. U DOS sistemima možete da particionišete disk i svaka particija će se ponašati kao zaseban disk. Particionisanje je naročito korisno ako imate više od jednog operativnog sistema ( npr. želite da pored Windows-a instalirate i Linux ). Particionisanje na DOS i Windows kompjuterima može da poboljša efikasnost hard diska. Razlog tome je zato što FAT sistem, koji koriste ovi operativni sistemi, automatski određuje veličinu klastera ( eng. cluster ): što je veći disk, odnosno particija, to je veći klaster. Nažalost, veliki klasteri mogu da rezultuju gomilom beskorisno utrošenog prostora, a to se naziva slack space .
Da biste particionisali hard disk ne morate da idete u DOS. Postoji veliki broj programa koji to mogu odraditi za vas uz samo par klikova mišem. Jedan od najpoznatijih je Partition Magic , a trenutna aktuelna verzija je 8.
Izvorno postao **gogi**
)
Bookmarks