Ja nekad idem autom, nekad biciklom. U pravilu stignem jednako brzo, a nekad biciklom brže.
S tim da je u mom selu percepcija bicikla kao prijevoznog sredstva malo drugačija nego u metropoli. Ovdje se biciklom uglavnom voze djeca, penzići s tranzistorima, redikuli, gejpederi i sl.
Kod nas se vrijednosti dokazuju i pokazuju s autima, skupim skuterima i ray ban naočalama, dok se važnost pokazuje i dokazuje šlajfanjem, turiranjem i agresivnošću.

A da ne pričam koje poluartikulirane povike iz auta čujem kad se vozim biciklom, jer koji sam ja qurac došao na cestu vozit bicilku, pa sam tako kreten, pedechina, majmun i sl.

I sad još da se ležeći maknu. E neće.

I na kraju jeste li znali da Split ("najsportskij grad na svitu") nema niti metra biciklističke staze.