sto se tiče spominjanja raznoraznih osoba iz političkog vrha i policije, to je naša borba . . .
oni nas peru po novinama, stanicama, a mi njih po stadionima . . .
i vjeruj mi, to ih boli, to je nešto što ne mogu zabraniti, jer ipak, hrvatska je demokracija, makar se u većini slučajeva ne pokazuje takvom . . .

sve mi mogu uzeti, ali glas ne . . .

Tko misli svojom glavom, taj zna. Tko sluša medije, ne možeš mu ništa, i do mišljenja takvih (kojih je nažalost previše u Hrvatskoj) mi je stalo kao do lanjskog snijega. Ti si navijač, znaš zakaj neke stvari radiš, zakaj ne, znaš da će te novinari proglasili krivim i za ono kaj nisi kriv, a ako jesi popljuvat će te kao zadnje govno. Jer si navijač. Iskreno, boli me za takve. Znam kaj sam, znam zakaj sam to kaj jesam i zakaj radim stvari koje radim i ne trudim se objasniti neke stvari ljudima koji to ne žele shvatiti. Mnogi su počeli na navijače gledati drugačije nakon kaj sam im odgovorio na neka pitanja, neki će uvijek biti protiv nas. Njihova ograničenost i njihov problem. Ultras liberi!