Kako kod vašeg auta funkcionira ABS u praksi, a kako bi trebao?

[BlueDevil]

ABS preko senzora "pročita" kad kotač prokliže (svaki pojedinačno) i kad dođe do toga, popusti kočnicu na njemu ali je i odmah aplicira nazad. Efekt je potpuno isti kao i kad se pumpa kočnica, samo što stroj (ABS) to radi puno brže nego što bi čovjek ikad mogao, plus kontrolira svaki kotač posebno i regulira samo onaj jedan/dva/tri ili sva četiri - koji prokliže. Zato se puno brže zaustavlja auto s ABSom, bez obzira na to da li je cesta suha ili morka ili je snijeg ili led ili štaveć. U istim uvjetima će ABS uvijek stati bolje.

A ovo što je netko spomenuo da šire gume nemaju utjecaj na zaustavni put - kako ne? Guma ima dodirnu površinu. Dakle ukupna dodirna površina auta (2 tone, recimo) sa cestom je na 4 točke. Dakle 500kg po točki. Ako uža guma ima površinu dodira s cestom od 5cm2 a šira guma 10cm2, očito je da tih 500kg na 5cm2 ima veće opterećenje nego kad se istih tih 500kg raspodijeli na 10cm2. Veći pritisak = veće trenje, manji pritisak = manje trenje. Na užoj gumi je pritisak veći (težina je konstanta), dakle i trenje je veće.
Ili se barem meni tako čini...

Gospoda u reliju imaju tanke gume e nebili se probili do čvrste podloge - asfalta ispod snijega. Ali da voze po pola metra snijega, dakle da ne mogu doći do asfalta, onda bi svi vozili jaaaaaako široke šlape, i još bi ih ispuhali na 1bar, tako da se još rašire, da imaju što veću površinu i da ne tonu. Jer ako ostane na površini tih pola metra snijega, ima šanse vozit. No ako potone, čak i kad dođe do asfalta, mora gurat pola metra snijega ispred sebe - mora bit ralica. Sve ovisi o uvjetima - ali reli se ionako vozi na malo snijega.
Čavli su na gumama samo radi leda, na snijegu oni ništa ne znače, jer su prekratki i pretanki a da bi imali bilo kakav grip u snijegu.

[xlr]

A ovo što je netko spomenuo da šire gume nemaju utjecaj na zaustavni put - kako ne? Guma ima dodirnu površinu. Dakle ukupna dodirna površina auta (2 tone, recimo) sa cestom je na 4 točke. Dakle 500kg po točki. Ako uža guma ima površinu dodira s cestom od 5cm2 a šira guma 10cm2, očito je da tih 500kg na 5cm2 ima veće opterećenje nego kad se istih tih 500kg raspodijeli na 10cm2. Veći pritisak = veće trenje, manji pritisak = manje trenje. Na užoj gumi je pritisak veći (težina je konstanta), dakle i trenje je veće.
Ili se barem meni tako čini...

Ja sam to spomenuo..
Ali šta nije dokazano da šira guma povećava potrošnju? Znači da je potrebno više energije uložiti u okretanje kotača, što zbog njegove mase (centrifugalna sila je isto veća), što zbog površine dodira i trenja. (Možeš si zamisliti da voziš bicikl sa uskim gumama, a kasnije staviš neke široke - razlika je očigledna). Zato mi nekako ova tvoja tvrdnja koju sam podcrtao ne stoji baš..

Gle, i meni je logično da šira guma bolje radi od uže, ali ne mogu si to predočiti nekom formulom..

[Symbeq]

ABS preko senzora "pročita" kad kotač prokliže (svaki pojedinačno) i kad dođe do toga, popusti kočnicu na njemu ali je i odmah aplicira nazad. Efekt je potpuno isti kao i kad se pumpa kočnica, samo što stroj (ABS) to radi puno brže nego što bi čovjek ikad mogao, plus kontrolira svaki kotač posebno i regulira samo onaj jedan/dva/tri ili sva četiri - koji prokliže. Zato se puno brže zaustavlja auto s ABSom, bez obzira na to da li je cesta suha ili morka ili je snijeg ili led ili štaveć. U istim uvjetima će ABS uvijek stati bolje.

A ovo što je netko spomenuo da šire gume nemaju utjecaj na zaustavni put - kako ne? Guma ima dodirnu površinu. Dakle ukupna dodirna površina auta (2 tone, recimo) sa cestom je na 4 točke. Dakle 500kg po točki. Ako uža guma ima površinu dodira s cestom od 5cm2 a šira guma 10cm2, očito je da tih 500kg na 5cm2 ima veće opterećenje nego kad se istih tih 500kg raspodijeli na 10cm2. Veći pritisak = veće trenje, manji pritisak = manje trenje. Na užoj gumi je pritisak veći (težina je konstanta), dakle i trenje je veće.
Ili se barem meni tako čini...

Gospoda u reliju imaju tanke gume e nebili se probili do čvrste podloge - asfalta ispod snijega. Ali da voze po pola metra snijega, dakle da ne mogu doći do asfalta, onda bi svi vozili jaaaaaako široke šlape, i još bi ih ispuhali na 1bar, tako da se još rašire, da imaju što veću površinu i da ne tonu. Jer ako ostane na površini tih pola metra snijega, ima šanse vozit. No ako potone, čak i kad dođe do asfalta, mora gurat pola metra snijega ispred sebe - mora bit ralica. Sve ovisi o uvjetima - ali reli se ionako vozi na malo snijega.
Čavli su na gumama samo radi leda, na snijegu oni ništa ne znače, jer su prekratki i pretanki a da bi imali bilo kakav grip u snijegu.

ovdje si napisao i prokomentirao 3 činjenice.... i manje više sve su krive...

1.) ABS pomaže SAMO u jako skliskim situacijama i tek tada je zaustavni put kraći (jako mokra cesta i led) ALI naravno da pomaže i u suhim i mokrim i svim ostalim jer imamo mogućnost upravljanja vozilom, ALI zaustavni put na suhom je veći sa ABS-om nego li bez. (dokazano, puno puta vidio uživo i pročitao na netu)

2.) ono što se komentiralo u vezi šire i tanje gume. Razlika u njima pri kočenju je nikakva ali razlika kada se kotač zablokira ili kada radi ABS je velika tek tada šire gume imaju veću funkcionalnost.

3.) većina je točna ali ono sa ispuštanjem na skoro ništa bara gumu baš i nije jer bi se stvorila "rupa" na sredini širine gume tako da bi gazna širina bila još manja nego prije...

[BlueDevil]

ovdje si napisao i prokomentirao 3 činjenice.... i manje više sve su krive...

1.) ABS pomaže SAMO u jako skliskim situacijama i tek tada je zaustavni put kraći (jako mokra cesta i led) ALI naravno da pomaže i u suhim i mokrim i svim ostalim jer imamo mogućnost upravljanja vozilom, ALI zaustavni put na suhom je veći sa ABS-om nego li bez. (dokazano, puno puta vidio uživo i pročitao na netu)

2.) ono što se komentiralo u vezi šire i tanje gume. Razlika u njima pri kočenju je nikakva ali razlika kada se kotač zablokira ili kada radi ABS je velika tek tada šire gume imaju veću funkcionalnost.

3.) većina je točna ali ono sa ispuštanjem na skoro ništa bara gumu baš i nije jer bi se stvorila "rupa" na sredini širine gume tako da bi gazna širina bila još manja nego prije...

1.) ABS u pravilu smanjuje put kočenja i na suhom, ali to ovisi i o gumama. Neke mekše gume kad prokližu i zagriju se, poveča im se faktor trenja, pa olje koče, ali samo na suhom i čistom asfaltu. Ako se aktivira ABS, guma se ne zagrije toliko, pa je put kočenja duži.

2.) Široke gume teško istiskuju vodu, pa za zimske uvjete ne valjaju, a inače su bolje jer nije sve u fizici srednje škole. Tamo se trenje gledalo kroz model krutog tijela, a guma ima deformacije, recimo u zavoju zbog bočne sile, pa opet utječu i pukotine na cesti, na koje je šira guma otpornija i sl.

3.) Točno

1. Ne mogu tvrdit da sam u pravu, nisam nikad išao toliko u detalje. Ali koliko znam, ABS pomaže kod proklizavanja uslijed bilo kojeg razloga, jer kad kotači prokližu, nema upravljivosti. A ABS tu pomaže. Sad da li je na suhoj cesti manje efikasan ili ne, to ne bih znao. Ali mi izgleda blesavo da nešto tako sofisticirano odmaže kod kočenja na suhoj cesti. Ispada da bi ABS trebalo isključit kad je suho inače ćeš se lakše zabit u onog ispred sebe nego da nemaš ABS. A uključit ga samo kad je mokro (sklisko). Zašto onda nije vezan sa, npr, senzorima kiše koji automatski uključuju brisače?

2. Pa i govorimo o ABSu, ne? Inače, ono moje je bilo malo izvan teme, istina. Široke gume su prije svega bolje za brzu vožnju kroz zavoje, i zato se i koriste, a ne radi boljeg kočenja. To nije upitno...

3. Krivo. Isprobao na vlastitoj koži. U blatu, u dubokom pijesku, a snijeg još nisam ulovio. Plus, svaki offroader savjetuje da se na terenu koji je dubok i ne drži vozilo gume ispušu. Zato i proizvode posebne gume za terence koje imaju pojačane bočne zidove tako da ih felga ne precvika lako. Zato i proizvode tzv. beadlockove, koji su kao ringovi koji se stavljaju na felgu izvana, i koji prelaze s felge na gumu, držeći je tako da kod vrlo niskog pritiska ne izleti s felge. Zato i većina (ozbiljnih) offroadera ugradi kompresor zraka ili rasturi klimu pa koristi njen kompresor za zrak - da se nakon vožnje po blatu ili plaži mogu napuhat gume i vozit normalno po asfaltu.
Stavljaju najviše moguće gume, radi dizanja vozila što više od zemlje, ali ne i najuže, nego baš čim šire gume. I onda ih još ispuhuju, velim, na 1 bar, da povećaju kontaktnu površinu, da plutaju.
Na kraju krajeva, da moram sa običnim autom, dakle najobičnijim cestovnim, proći kroz baru blata, široku 20 metara, bogme bih se zaletio ko manijak, i kad bih se krenuo zaustavljato u blatu držao bih gas do daske, da se kotači vrte iz sve snage, samo da ne stanu. Jer dok se vrte, plutaju. Kreću se, i oni i vozilo, koliko god sporo bilo ali kreću se. NAravno, što šire šlape imam u tom trenu, to lakše prolazim.