evo upravo sam napisao još jednu pjesmicu i zadovoljstvo mi ju je pokazat forumašima

imao sam curu
plavih očiju crne kose
visoka je bila ona
več dugo mi poznamo se
napravila je sranje
šta nam je to trebalo
izašla je snjim van
to stvorenje ju je yebalo
nisam mogao da je gledam
nisam mogao da je čujem
danima ja tukao sam je
sad na grob joj pljujem.
nekoč bila mi je sve
bila je cjeli život moj
i nikada mi neče biti krivo
što je sada gricka malih mrava roj
i šta je najgore volio sam ju
napravi mi troje djece
picu mi je uvjek dala
al sada više neče.
pustiti je nisam mogao
da slobodno odšeče
mlatio sam je remenom
sad nek pod zemljom blebeče
soba puna njene krvi
puna maštanja o sreči
sada se sve raspalo...
i šta još reči...
oprostiti joj neču nikada
a bog kako želi
ma boli me qrac za djecu
ma da se bar nikad nismo sreli
danas izašo sam iz zatvora
sad stojim na njenom grobu
prebolio je nikad nisam
ali svijet zna za istinu ovu.